Поводом текуће Међународне године светлости, наша школа организује конкурс за филм на тему светлости. Филмови могу бити у боји или црно-бели, звучни или неми, и фасцинантном феномену светлости могу приступити на начин који год вам падне на памет. Будите креативни!

Једина два услова су да буду снимљени мобилним телефоном и да не трају дуже од 3 минута. Ваше радове примамо на фејбук профилу Гимназије до 20. новембра. Филмови ће бити емитовани током Дана науке, последње седмице новембра, а најуспелији радови биће пригодно награђени!

Химном „Gaudeamus igitur“ у извођењу школског хора под управом професорке Весне Смајловић почела је Академија поводом 90. рођендана бечејске Гимназије.

Свечаном скупу у Градском позоришту Бечеј присуствовали су бројни гости републичког и покрајинског нивоа, потпредседник Скупштине АП Војводине Миливој Вребалов, двојица потпредседника покрајинске Владе, Михаљ Њилаш и Мирослав Васин, начелник Јужнобачког округа проф. др Зорана Милошевића, те некадашњи и садашњи наставници и ученици престижне бечејске школе.

Серијал поздравних беседа отворио је, у име слављеника и хиљаде и хиљаде оних који су у улози наставника или ученика током девет деценија били у служби образовања, директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић.

-Борити се за образовање, не значи ништа друго до борити се за човека, а ми као гимназијалци то можемо и хоћемо, нагласио је директор мр Миодраг Басарић. Овом свечаношћу не завршавамо активност поводом вредног јубилеја, јер за десетак дана светлост дана треба да угледа Монографија наше школе и уследиће промоција капиталног дела.

Покрајински секретар за образовање Михаљ Њилаш је надахнуто говорио на оба наставна језика бечејске Гимназије, српском и мађарском, и том приликом поделио с присутнима неке мисли савременог човека Били Гејтса, али изрекао и своје виђење слављеника.

-Бечејска Гимназија је пример отвореног експерименталног духа, увек спремна да међу првима провери и усвоји многе иновације у образовању и васпитању младих. Она је модерна школа за визионаре, одважне и радознале. Бечејска Гимназија је прави расадник знања и вешти промотер интеркултурализма и друштвеног активизма науке. Многе награде и признања која су припала овој школи и њеним ученицима сведоче о њеном јединственом месту у нашој култури и образовању, нагласио је Михаљ Њилаш.

Начелник Јужнобачког округа проф. др Зоран Милошевић је апострофирао леп манир сећања својих учитеља, а предедник општине Бечеј мр Вук Радојевић, и сам некадашњи гимназијалац, није крио понос што је у бечејској Гимназији стекао темеље даљег образовања као и десетине хиљада других суграђана. Потпредседник покрајинске Владе Мирослав Васин се овог пута није обратио као политичар, већ као гимназијалац и више од тога.

-Мој отац је пре Другог светског рата завршио бечејску Гимназију, временом је постао њен дугогодишњи директор, мој брат и ја смо завршили исту школу, а у њој смо имали представника и у трећој породичној генерацији. Речју, моја породица је судбински везана за бечејску Гимназију, па је лично осећам као свој други дом. Али, верујем да слично осећају сви који су улазили или улазе у зграду где је 27. октобра 1925. године зазвонило прво школско звоно и ту имали први озбиљан испит живота, емотивно је говорио Мирослав Васин.

После званичних беседа, садашњи и бивши ученици слављеника приредили су атрактван програм у трајању од 90 минута.

Поред хорског и соло певања на српском и мађарском језику, певало се, али и рецитовало, на енглеском, немачком, француском, шпанском, виђени су драмски кадрови „Сократове одбране“ и Шекспирове „Ромеа и Јулије“ на оригиналном енглеском језику, засвирао је оркестар „Фокош“, заиграо АНИП „Ђидо“, а све је завржено наступом хора „Schola Cantorum“ под управом Отилије Штефанига. Сами учесници програма су нагласили да је то била само „мрвица“ онога што уче током четворогодишњег образовања и све су представили хронолошким редом, од антике, преко ренесансе, до актуелног времена.

Рођенданско славље завршено је коктелом у згради бечејске Гимназије, али пре тога је отворена фонолабораторија, чиме су створени услови за још боље савлађивање страних језика. Тако је у школи слављеника, захваљујући донацијама, заокружена кабинетска настава.

Kilencvenedik születésnapját ünnepelte kedden este az Óbecsei Gimnázium. A tanintézmény falai közül hatvan tudományok doktora került ki, de számos neves közéleti személyiség, művész, tudós pályáját is itt alapozták meg a tanárok.

Zsúfolásig megtelt a Városi Színház nagyterme az Óbecsei Gimnázium jubileumi ünnepségén. A megjelenteket többek között Nyilas Mihály tartományi oktatási titkár, valamint Vuk Radojević polgármester és Miroslav Vasin tartományi gazdasági titkár is üdvözölte. Utóbbiak volt gimnazistákként egykori tanáraikról is megemlékeztek. Skrabány Viktor festőművész, nyugalmazott rajztanár, Óbecse díszpolgára:

„Igazságtalanság lenne nem megemlékezni azokról, akik egy ilyen intézményt valamikor nagyon régen létrehoztak, a tudósok, a filozófusok együtt az isteneikkel – ezek a görögök voltak, és elnevezték gimnáziumnak.”

Az ünnepi műsorban jelenlegi és volt diákok is felléptek, akik a szerb és a magyar nyelv mellett németül, angolul és spanyolul énekeltek és szavaltak. Tóth Emese, Óbecsei Gimnázium, biológiatanár:

„Nekem nagyon jó és megtisztelő érzés, hogy itt taníthatok, ugyanis korábban én is a gimnázium tanulója voltam, és mindig elbűvölt ez az épület, maga az intézmény, az itt kapott tudás. Nagyon boldog vagyok, hogy én is a részese lehetek, és tudást adhatok a jövendőbeli nemzedéknek.”

Az oktatási stratégia szerint 2020-ig a középiskolai hálózatban a gimnáziumok kell, hogy kitegyék az oktatási intézmények 40 százalékát. Szerbia ettől egyelőre igen messze van. Miodrag Basarić, igazgató, Óbecsei Gimnázium:

„Gimnáziumok nélkül egy társadalom sem maradhat fenn. Mi nem csak a gimnáziumunkért, hanem a minőségi oktatásért és egy társadalmi értékrendért is harcolunk.”

Az ünnepség után a gimnáziumban átadták az új nyelvi labort. A jubileum alkalmából egy monográfiában is bemutatják majd a gimnázium elmúlt 90 évét, sportrendezvények lesznek, valamint egy szabadtéri edzőtermet is felavatnak.