Писмо наше ученице из Швајцарске
Данас ми је четрдесети дан у Швајцарској, тачније Цириху, после оволико времена мислим да сам спрмна да са вама поделим своје досадашње искуство.
Потребно је неко време да се навикнете на ново окружење око себе и првих неколико дана нисам била свесна да сам ја овде дошла да живим на неко време, већ сам се осећала као да сам на одмору… а онда су почеле обавезе – школа, кућни послови…
Налазим се у породици у којој је мајка са Тајланда, а отац из Швајцарске. Имам две хост сестре, једна која је тренутно на Тајланду због праксе са факултетом, а друга студира у Лозани и посећује нас искључиво викендом. Ја сам овде врло добро прошла, јер учим обе културе истовремено. Једемо искључиво тајландску храну, што се мени јако свиђа, веома је укусна и другачија од наше.
Сада када помислим на свој први дан имам осећај као да је био прошле недеље, а не прошли месец… како кажу "време брзо пролази кад се забављаш", тако да овом реченицом потврђујем да се забављам и да сам се овде одлично уклопила.
У школу идем возом, који се овде користи више него кола и све је добро објашњено, тако да се странац, па цак и неко из тако малог града као ја, може врло лако снаћи. Међутим, први дан сам успела да се изгубим.
Другари из разреда су сви мојих година, тако да имамо много заједничких тема и врло су ме лепо прихватили. Има нас 17 у разреду и имамо јако добар однос, понекад нас 17 иде заједно на ужину.
Што се учења немачког језика тиче, Швајцарска није добар избор за то. “Швајцарски” немачки се доста разликује од немачког, чак толико да у почетку нисам могла да разумем баш ништа. Међутим, добра ствар је што је настава на немачком, тако да сам у потпуности укључена у наставу.
Пре него што сам дошла овде, многи су ми рекли како су Швајцарци врло хладне особе, што је скроз погрешно. Људи се јављају са толиким осмехом на лицу једни другима, отварају врата у продавници испред тебе, интересују се за српске речи, песме и начин живота код нас и су врло предани свом послу, као и школи…једина мана је што не желе да признају да је Ђоковић бољи од Федерера (шалим се) и што је врло битно, сви причају енглески тако да је врло лако споразумети се, иако си странац.
Нешто што ме заиста одушевљава овде је школски систем и начин на који ученици учествују на часу. За сваки предмет у школи постоји посебан део где се може радити нешто практично што прати наставу, што је врло интересантно и много олкашава учење градива. Могу слободно да кажем да више проводимо времена у лабараторији за хемију и школском ЗОО врту, него у учионицама за хемију и биологију. Међутим, постоји и лоша ствар што се школе тиче – траје од 8 до 5 после подне (само једном недељно имамо слободно после 12).
С обзиром на то да мој хост тата ради по цео дан, врло се мало виђамо преко радних дана, па нам је викенд увек испланиран. Сваки викенд путујемо негде и до сада сам обишла више од пола Швајцарске. Као сто знате, Швајцарска није велика земља, али сваки град, свако село и свака планина оставе свој посебан печат. Сваки пут помислим да нема ничега лепшег од погледа који гледам, па се следећи викенд уверим да сам погрешила. Овакву природу још никада нисам видела и заиста уживам у свакој секунди проведеној у овој предивној земљи. Ја сам једна од оних, која је мислила да је савршена природа у рекламама за швајцарске чоколаде обрађена, али верујте ми да није…још је лепша уживо.
Лако и без проблема сам се уклопила у нову средину, јер је око мене било много људи који су ми помагали у свим препрекама и обичајима који су за мене потпуно непознати. И ови људи ми заиста значе као да их знам већ годинама и већ имамо планове да ћемо да се посећујемо и чувамо однос који смо изградили. Искрено, највише су ми помогли ученици који су, као и ја, на програму размене, јер пролазимо кроз сличну ситуацију и можемо најбоље да се посаветујемо и разумемо. Већ сада, имам пријатеље по целом свету – Финска, Америка, Шпанија, Италија, Хрватска, Норвешка..
Кад би ме неко пре размене питао који је мој циљ одласка у Швајцарску, ја бих без размишљања одговорила “идем да научим језик” и сад схватам колико је овај одговор површан, јер овде добијаш много више – постајеш независна особа, научиш да организујеш своје време, како да изађеш из тешке ситуације и како да искористиш суботу увече, док су твоји другари код куће на окупу. Учиш песме на шпанском, док поред тебе два другара причају фински. Што је најважније, упознајеш себе дубље и откриваш нове животне циљеве.
Даниела Тепша, ученица на размени у Швајцарској
17.10.2015.
