Химном „Gaudeamus igitur“ у извођењу школског хора под управом професорке Весне Смајловић почела је Академија поводом 90. рођендана бечејске Гимназије.

Свечаном скупу у Градском позоришту Бечеј присуствовали су бројни гости републичког и покрајинског нивоа, потпредседник Скупштине АП Војводине Миливој Вребалов, двојица потпредседника покрајинске Владе, Михаљ Њилаш и Мирослав Васин, начелник Јужнобачког округа проф. др Зорана Милошевића, те некадашњи и садашњи наставници и ученици престижне бечејске школе.

Серијал поздравних беседа отворио је, у име слављеника и хиљаде и хиљаде оних који су у улози наставника или ученика током девет деценија били у служби образовања, директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић.

-Борити се за образовање, не значи ништа друго до борити се за човека, а ми као гимназијалци то можемо и хоћемо, нагласио је директор мр Миодраг Басарић. Овом свечаношћу не завршавамо активност поводом вредног јубилеја, јер за десетак дана светлост дана треба да угледа Монографија наше школе и уследиће промоција капиталног дела.

Покрајински секретар за образовање Михаљ Њилаш је надахнуто говорио на оба наставна језика бечејске Гимназије, српском и мађарском, и том приликом поделио с присутнима неке мисли савременог човека Били Гејтса, али изрекао и своје виђење слављеника.

-Бечејска Гимназија је пример отвореног експерименталног духа, увек спремна да међу првима провери и усвоји многе иновације у образовању и васпитању младих. Она је модерна школа за визионаре, одважне и радознале. Бечејска Гимназија је прави расадник знања и вешти промотер интеркултурализма и друштвеног активизма науке. Многе награде и признања која су припала овој школи и њеним ученицима сведоче о њеном јединственом месту у нашој култури и образовању, нагласио је Михаљ Њилаш.

Начелник Јужнобачког округа проф. др Зоран Милошевић је апострофирао леп манир сећања својих учитеља, а предедник општине Бечеј мр Вук Радојевић, и сам некадашњи гимназијалац, није крио понос што је у бечејској Гимназији стекао темеље даљег образовања као и десетине хиљада других суграђана. Потпредседник покрајинске Владе Мирослав Васин се овог пута није обратио као политичар, већ као гимназијалац и више од тога.

-Мој отац је пре Другог светског рата завршио бечејску Гимназију, временом је постао њен дугогодишњи директор, мој брат и ја смо завршили исту школу, а у њој смо имали представника и у трећој породичној генерацији. Речју, моја породица је судбински везана за бечејску Гимназију, па је лично осећам као свој други дом. Али, верујем да слично осећају сви који су улазили или улазе у зграду где је 27. октобра 1925. године зазвонило прво школско звоно и ту имали први озбиљан испит живота, емотивно је говорио Мирослав Васин.

После званичних беседа, садашњи и бивши ученици слављеника приредили су атрактван програм у трајању од 90 минута.

Поред хорског и соло певања на српском и мађарском језику, певало се, али и рецитовало, на енглеском, немачком, француском, шпанском, виђени су драмски кадрови „Сократове одбране“ и Шекспирове „Ромеа и Јулије“ на оригиналном енглеском језику, засвирао је оркестар „Фокош“, заиграо АНИП „Ђидо“, а све је завржено наступом хора „Schola Cantorum“ под управом Отилије Штефанига. Сами учесници програма су нагласили да је то била само „мрвица“ онога што уче током четворогодишњег образовања и све су представили хронолошким редом, од антике, преко ренесансе, до актуелног времена.

Рођенданско славље завршено је коктелом у згради бечејске Гимназије, али пре тога је отворена фонолабораторија, чиме су створени услови за још боље савлађивање страних језика. Тако је у школи слављеника, захваљујући донацијама, заокружена кабинетска настава.

• Претходна
• Следећа