Упис ученика у Гимназију
Гимназија прави корак на путу знања
БЕЧЕЈ –Стратегија развоја образовања у Србији каже да би до 2020. године удео гимназија у образовању морао да се повећа на 40 одсто.
За пензионисаног профеосора филозофије и логике бечејске Гимназије Слободана Раденковића, гимназија је одувек била први, прави корак на путу знања.
„Гимназија је школа будућности. Срећан сам што сам четрдесет година провео у Гимназији. Ђацима сам увек говорио да је то школа која младе људе припрема за факултет. Овом друштву требају такви профили. Али остати на гимназијској дипломи и не ићи даље је лична катастрофа за сваког младог човека. Зато препоручујем сваком добром ђаку да упише гимназију јер им то омогућава брз пролаз кроз све факултете и више школе“, уверен је професор Раденковић.
За протеклих девет деценија бечејска Гимназија мењала је име и наставни програм, смењивали су се професори и ђаци, било је успона и падова али се непоколебљива жеља за знањем сачувала до данас.
За директора Миодрага Басарића, који је, баш као и његови родитељи, био некадашњи ђак бечејске Гимназије 95 година рада школе је много више од обележавања јубилеја.
„Пре свега је част бити директор Гимназије. Деведесет и пет година је и пуно и мало. Данас, баш као и у прошлости, имамо пуно изазова. Гимназија није увек била то што данас јесте, јер је јој је укидан па поново враћан статус. Срећан сам да смо дочекали 95 година, да будемо јачи и бољи и да знањем победимо све недоумице око будућности!“, каже директор Басарић.
Расејани су њени ђаци на шест континената и у већини земаља наше планете. Успешни су лекари, научници у разним областима, уметници, инжењери…
За матуранткињу Зиту Кормош, будућу студенткињу дефектологије, Гимназија је била логичан избор.
„У Гимназији се пуно дружимо али и радимо са професорима. Требала сам пуно да учим али сам стекла предзнање за факултет“, каже Зита Кормош.
У бечејској Гимназији равноправно се уче енглески, немачки и шпански језик а настава се одвија на српском и мађарском.
У савременим учионицама стичу се знања из природних и друштвених наука па гимназијски ђаци у високом проценту уписују престижне факултете не само у Србији већ и оне у земљама Европске уније и САД где су, готово по правилу, најбољи студенти а касније и стручњаци чијим стопама хитају млади нараштаји.